Na zapadu se gradi najduži autoputni tunel u Rumuniji.

Počeli su radovi na najdužem tunelu izgrađenom na autoputu u Rumuniji. Novi objekat, sa blizu dva kilometra dugim hodnicima, gradi se na trasi autoputa A1 Lugoj–Deva i prolaziće ispod brda između županija Timiš i Hunedoara. Na granici autoputa Lugoj–Deva, između županija Hunedoara i Timiš, formira se drugi tunel na trasi, čija dužina dostiže skoro dva kilometra. Sastoji se od dva odvojena segmenta: jednog manjeg tunela koji je već u naprednijoj fazi i znatno dužeg varijanta. Prvih nekoliko metara „velikog tunela” (T2) već je iskopano u regionu Holdea–Coșevița, a prema planovima, čitava deonica autoputa duga 9,14 kilometara, između Holdea (Hunedoara) i Margina (Timiš), biće završena do kraja 2026. Iskopavanja su počela u februaru, najpre na „malom tunelu” (T1), čiji je levi hodnik dug 367,5 metara, a desni 415 metara. Očekuje se da će zid u levom hodniku prvog tunela uskoro biti probijen sa obe strane, čime će simbolično „svetlo na kraju tunela” biti vidljivo iz oba pravca. Prema saopštenju regionalne Direkcije za puteve i mostove, radovi se nastavljaju na oba tunela; na drugom su već pripremljeni polazni portali i započeti su stvarni zemljani radovi.

Mostovi, vijadukti, izrada podloge i dve prelaznice, koji su deo trase tunela, takođe su u izgradnji; na terenu radi oko 800 radnika i 200 mašina. Veliki tunel je približno četiri puta duži od manjeg, zbog čega je i njegovu izgradnju složeniji zadatak. Prema planu autoputa, levi hodnik T2 biće dug 1.825 metara, a desni 1.985 metara. Obe cevi će biti predviđene za jednosmerni saobraćaj, sa dve trake, zaustavnom trakom, servisnom stazom, izlazima za vanredne situacije i servisnim kabinama, uključujući SOS i protivpožarni sistem. Portali se izrađuju metodom „cover & cut”, sa ugradnjom potpornih zidova i šipova. Na zapadnom ulazu će biti izgrađena tri veća i dva manja kamena zida, dok će na istočnom biti četiri velika i dva manja; zatim će se radovi nastaviti mašinama dok se ne postigne nivo saobraćajnice. Glavni deo tunela se gradi mehanički, po takozvanoj Novoj austrijskoj metodi izgradnje tunela (NATM), tokom koje se stalno prate geotehničke merenja i po potrebi pojačava konstrukcija prema aktuelnim uslovima.

Pokriveni („cover & cut”) sektori se najpre obezbeđuju potpornim zidovima: na levoj cevi reč je o deonici od 300 metara, na desnoj o 73 metra. Po propisima, u jednosmernim tunelima dužim od 500 metara obavezni su prolazi za evakuaciju: kod prvog, kraćeg tunela to nije potrebno, dok drugi, skoro dva kilometra dug, ima pet pešačkih izlaza za vanredne situacije, od kojih je jedan pogodan i za prolazak vozila. Ovi izlazi su postavljeni u proseku na svakih 350 metara. Operater podseća: u ovakvim slučajevima, ukoliko dođe do incidenta, tunel se automatski zatvara u oba pravca, a ljudi se evakuišu kroz hodnike u drugu, netaknutu cev, iz koje mogu bezbedno da izađu. Na deonici tunela autoputa A1 Lugoj–Deva, Margina–Holdea, radovi na iskopavanju započeli su u februaru 2025, a očekuje se da će, zajedno sa čitavom deonicom dugom 9,14 kilometara, biti završeni 2026. godine. Autoput A1 dugačak je 100 kilometara, prolazi kroz županije Timiš i Hunedoara, delom kroz dolinu Moraš u pravcu Dobre, zatim nastavlja prema Zapadnoj ravnici uz podnožje planine Poiana Ruscă. Do kraja 2019. godine, oko 90 kilometara već je bilo pušteno u saobraćaj.

Na deonicama D i E, kroz koje prolaze dolinski tuneli, radovi su obustavljeni 2017. godine; na ovim skoro 9 kilometara dugim sektorima sada su projektovani tuneli. Na ponovljenom tenderu, 2022. godine, kompletan projekat i izgradnju povereni su konzorcijumu na čelu sa Spedition UMB, u vrednosti od oko 1,8 milijardi leja, koje rumunska država finansira iz Programa oporavka i otpornosti.